На основу расположивих података о броју еколошких удружења и територијалне заступљености у Војводини у 2016. години, може се генерално сагледати и анализирати степен учешћа и интереса јавности за заштиту животне средине као и степен развоја свести грађана у АП Војводини. Територијална расподела седишта удружења грађана је у складу са неравномерним развојем појединих региона у Војводини, како са социо-економског становишта тако и у погледу постојећих разлика на нивоу градова – руралне средине. Неравномерна дистрибуција удружења тумачи се као недовољна сензибилисаност грађана да учествују у јавном заговарању, као и у активном и организованом решавају одређених еколошких проблема.
У периоду 2007 – 2016, највећи број еколошких удружења грађана је регистрован у Бачкој, најмање у Срему. Ипак, последњих година је примећен благи пораст броја еколошких удружења у Срему, као и у другим деловима Војводине.
На основу најзначајних индикатора активности ових удружења: број и капацитет организација, релевантности и препознатљивости у локалној заједници, транспарентности рада, реализовани пројекти и медијска промоција, процењује се да свега 10-15% удружења има активну и/или значајну улогу на локалном и регионалном/националном нивоу. То несумњиво указује на степен развоја еколошке свести и еколошког активизма у недовољно афирмисаних удружења у мањим и неразвијеним општинама Војводине.
Секретаријат настоји да сарадњу са цивилним сектором проширује и унапређује кроз већ постојећи дијалог, с циљем да се мрежа еколошких удружења равномерно територијално развија и активно укључи у креирање политике заштите животне средине и одрживог развоја.
Секретаријат је поставио на сајту Информатор о еколошким удружењима у АП Војводини у којем су дати контакт подаци и основне информације о циљевима и активностима удружења као и Регистар који се периодично ажурира.
Почетком 2004. године, Секретаријат је започео организовано финансирање пројектних активности еколошких удружења путем Конкурса, са оглашавањем у дневним новинама «Дневник» и обавештавањем путем интернета и на сајту Секретаријата. Планирана буџетска средства за финансираје пројектних активности нису била довољна за све пројектне захтеве због чега је сваке године заузет став да Секретаријат суфинансира пројекте, односно поједине активности, како би се подржао што већи број пријављених еколошких удружења на Конкурсу.
Према табели бр.1 види се број суфинансираних пројеката од 2007. до 2016. године, подржано је 636 организација (25 организација у 2007.години, 111/2008, 39/2009, 92/2010, 90/2011, 26/2012, 38/2013, 45/2014, 116/2015, 54/2016), просечно 60 пројеката годишње.
Табела бр. 1 – Преглед суфинансираних пројеката 2007–2016. г., од стране Покрајинског секретаријата.
ГОДИНА | БРОЈ ПРОЈЕКАТА | СУФИНАНСИРАНО |
---|---|---|
2007 | 25 | 1.340.000,00 дин |
2008 | 114 | 16.700.000,00 дин |
2009 | 39 | 2.880.000,00 дин |
2010* | 92 (41+51*) | 11.424.000,00 дин |
2011* | 90 (28+62*) | 9.930.000,00 дин |
2012 | 26 | 1.600.000,00 дин |
2013 | 38 | 2.000.000,00 дин |
2014 | 45 | 3.000,000,00 дин |
2015 | 116 | 8.600.000,00 дин |
2016 | 54 | 2.000.000,00 дин |
УКУПНО | 636 | 59.474.000,00 дин |
* Укључена и средства реализована у сарадњи са Фондом за заштиту животне средине Републике Србије.
Секретаријат посебну пажњу посвећује конкретним пројектним активностима који се односе на заштиту и унапређење стања животне средине и то кроз:
– засађивање ваншумског зеленила, неге и чување садница
– чишћење и уклањање отпада
– уређење зелених површина
– заштита природних вредности, очувања и унапређења биодиверзитета
– промоција природних вредности, заштићених и строго заштићених врста као и њихових станишта
– едукација и подизање свести јавности;
Покрајински секретаријат ће и у будућности у складу са својим надлежностима наставити сарадњу са еколошким удружењима, подржавати јачање капацитета и учешћа јавности у доношењу локалних еколошких акционих програма, који су у функцији заштите и унапређења стања животне средине АП Војводине, на добробит природе и човека. Такође, наставиће тренд подизања еколошке свести јавности кроз правовремено и објективно информисање о актуелним дешавањима у области екологије, промовисаће заштиту животне средине и заштићених подручја, али и указивати на проблеме у овој области са којима се свакодневно сусрећемо и потреби да се они реше.
Покрајински секретаријат има отворену комуникацију са удружењима грађана као и став да јавност треба да има једнаке могућности у изношењу својих становишта као и да кроз различите видове активности дају свој допринос на очувању и унапређењу стања животне средине. Зато, „Мисли глобално – делуј локално“ универзални је мото владиног и невладиног сектора!
Удружења грађана које се баве питањима заштите животне средине
Удружења грађана су значајан друштвени сектор и витална карика цивилног друштва, која омогућава да се чује глас грађана, омогући њихово учешће у процесима одлучивања у заштити јавних интереса.
Животна средина је специфичан медиј у којем се најлакше препознају негативне активности човека. Стога, је очит пораст интереса јавности за тематске области о заштити и унапређњу стања природне и животне средине. Повећана заинтересованост грађана за еколошки активизам као и бројна удружења грађана која се баве заштитом животне средине, са циљем решавања општих и конкретних проблема, указује на постојање одговорности и повећање свести јавности.
С друге стране, шири друштвени, социјални па и политички контекст, у којем је процес заштите животне средине препознат као један од дугорочних приоритета развитка Републике Србије, битно ће утицати на промене односа и процесе одлучивања на пољу заштите животне средине.
Еколошки активизам – учешће јавности у активностима за заштиту животне средине у региону АП Војводине
У циљу решавања комплексних проблема у области интегралног управљања заштитом и унапређењем стања животне средине у Војводини, управо је неопходно јачање улоге цивилног дијалога као партнера државних институција у одрживом развоју.
Пораст броја удружења грађана које промовишу заштиту животне средине, на државном, регионалном и локалном нивоу, као и све већи интерес и осетљивост јавности за питања заштите жиовтне средине, представљају важан «људски» допринос који делује као ефикасан катализатор између политике заштите животне средине и укупног одрживог развоја регије Војводине и Србије.
У Србији је правни положај удружења грађана регулисан септембра 2009. године, када је донет Закон о удружењима («Службени гласник РС», бр.51/09) који у складу са Уставом и међународним актима усвојеним стандардима, пружа потпуне информације у вези рада домаћих и страних удружења која делује на територији Србије. Овај законски документ уређује сва питања значајна за оснивање, правни положај, упис и брисање удружења из регистра, чланство и органи, статусне промене и престанак рада удружења. Такође, новим законом о удружењима уређена је област организовања грађана и легитимних настојања цивилног друштва да унапреде државну и друштвену заједницу Србије.