Биолошка улога полена је оплодња биљака, али је, на жалост, и један од најзначајнијих алергена и узрочника респираторних алергијских болести. Поленске алергије су везане за цветање алергених биљака. Пораст броја особа алергичних на полен биљака, приписује се променама и спољашње средине и самог организма. Поједине биљне врсте се налазе на својеврсној „црној листи“, јер изазивају праве епидемије врло неугодних симптома у периоду њиховог цветања. Међутим, биљке су за ову појаву најмање „криве“. Оне само обављају своју природну функцију опрашивања и размножавања, онако како су то чиниле и пре појаве човека на Земљи. Пролеће је доба буђења природе, а тада за многе почињу здравствени проблеми узроковани повећаном осетљивошћу организма на полен. Поједине биљне врсте су карактеристичне за одређена подручја. Појава полена у ваздуху је временски ограничена и типична за сваку биљну врсту. Због тога су и алергије на полен везане за одређено раздобље у години, па се и симптоми алергијске реакције јављају сваке године, приближно у исто време.
Сврха мониторинга полена у ваздуху је пружање информација о јављању појединих сезонских алергена, што пацијентима омогућава да своје дневне активности прилагоде тако да што мање долазе у додир с алергенима, смањујући на тај начин могућност појаве симптома.
Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средину врши мерење на 7 мерних места у АП Војводини:
|
РЕДНИ БРОЈ |
МЕРНО МЕСТИ |
|
1. |
Завод за јавно здравље, Војвођанска 47, Сомбор |
|
2. |
Завод за јавно здравље, Др Емила Гаврила 15, Зрењанин |
|
3. |
Скупштина општине, Маршала Тита 88, Врбас |
|
4. |
Основни суд Сремска Митровица, Светог Димитрија 39, Сремска Митровица |
|
5. |
Општа болница, Ђуре Јакшића 110, Кикинда |
|
6. |
Ватрогасни дом Кањижа, Карађорђева 31, Кањижа |
|
7. |
Визиторски центар Лудаш, Преспанска 12, Хајдуково |
Аерополен се сакупља апаратом за полен који су смештене на висини. Узоркивач усисава ваздух кроз отвор апарата који је увек окренут у правцу ветра. Ситне честице се лепе за пластичну траку која је причвршћена за бубањ са сатним механизмом. Бубањ направи један круг у седам дана. Траке са залепљеним честицама се скидају са бубња, режу се на сегменте које одговарају временском раздобљу од 24 сата. Израђују се препарати који се квалитативно и квантативно анализирају помоћу микроскопа и детерминишу помоћу кључа за детерминацију.
Идентификација полена се врши: на 24 биљних врста (леска, јова, тисе /чемпреси, врба, јасен, бреза, граб, платан, орах, храст, бор/четинари, траве, липа, боквица, киселица, коприве, штирови, пелин, амброзија, дуд, брест, топола, конопље, јавор).
Методологија мерења: континуирана волуметријска метода (Хирст, 1952).
Након квалитативног и квантитативног прегледа аерополена резултати су изражени као број поленових зрна у м3 ваздуха.