Специјални резерват природе „Горње Подунавље“

Страница је у изради.

 

Врста природног добра: Специјални резерват природе

Година проглашења: 2001.

Акт о проглашењу: Уредба о заштити специјалног резервата природе „Горње Подунавље“, „Сл.гласник  РС“ 45 /01, 81/08 и 107/09

Површина:   19.605 ha

Класификација IUCN: IV категорија – Подручје управљања  стаништима и врстама (Habitat and Species Management Area)

Положај:  Лева обала Дунава од уласка до Богојева; општине Сомбор и Апатин

Управљач:  ЈП Војводинашуме, ШГ Сомбор 

Међународни статус:  IBA, IPA, PBA, Рамсарско и Emerald подручје

Основне вредности

  • Највећи ритски комплекс у горњем току Дунава кроз нашу земљу.
  • Комплекси ритских шума, испресецани рукавцима и каналима, са адама, меандрима, барама, влажним ливадама, тршћацима.
  • Станиште ретких биљних врста као што су ребратица (Hottonia palustris) и борак (Hippuris vulgaris), плодиште и миграторна стаза риба, гнездилиште белорепана (Haliaeetus albicilla) и црне роде (Ciconia nigra) и станиште најбогатије популације јелена (Cervus elaphus) у Србији.

Угроженост

  • Најизраженији антропогени утицаји огледају се кроз мелиоративне радове, изградњу насипа и каналске мреже, сечу старих природних шума белих топола и храста лужњака, масовно подизање плантажних засада топола на површинама где су претходно биле плитке баре, влажне ливаде и пашњаци, инфраструктурног отварања целог подручја кроз градњу мреже шумско-камионских путева, итд.
  • Одвајањем пространог подручја Моношторског рита и Карапанџе од Дунава градњом насипа пре неколико деценија, спречено је редовно плављене северног дела Резервата и знатно су поремећени хидролошки услови, што је допринело пропадању аутохтоних шума и еутрофизацији и зарастању барских станишта. 

Мере заштите:

  • Тростепени режим заштите (Зона I степена заштите – 262 hа (1.3 %); Зона II степена заштите –  4.844 hа (24.7 %); Зона III степена заштите -14.499,56 hа (74 %).
  • У оквиру пројекта санације водног режима у Моношторском риту реализоване су бројне активности на повезивању постојећих дунаваца, чишћењу земљаних и дрвенастих препрека, како би при сваком следећем повећању нивоа Дунава вода могла несметано да уђе у све делове рита и поплави га као што је то радила и пре градње насипа уз реку. Израђен је посебан систем регулације воде у појединим депресијама и дунавцима, како би се обезбедиле цикличне осцилације воде током појединих годишњих доба и тако допринело успешном мресту риба, исхрани барских птица, али и обнављању природних шума и гајењу високе дивљачи.
  • Управљач је израдио програм унапређења еколошког туризма и едукације у оквиру Резервата, путем публиковања наменских проспеката, постера и других промотивних материјала, као и подизањем  више наменских пунктова за посетиоце са чекама за осматрање природе, приступним стазама и инфо таблама. Наведене радове финансијски подржава Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине.

Коришћење

  • Шумарство
  • Риболов
  • Ловство и ловни туризам
  • Рекреација и еко-туризам

Туристичко – едукативни садржаји

• Кружна едукативна стаза Карапанџа: почиње и завршава се код туристичко – едукативног центра «Карапанџа» (у изградњи). Шетна стаза у дужини од 3 km је опремљена едукативним таблама, клупама и столовима.

• Едукативна стаза Штрбац: обележена информативно-едукативним таблама, са столовима и клупама у дужини од 2 km завршава се на бари Шаркањош (Црна бара) где се налази осматрачница за птице.

• Едукативна стаза Бестремент: кружна стаза у дужини од 4 km која пролази кроз Бестремент. На почетку стазе налази се инфо табла а дуж ње су постављене клупе и столови. Шетњом кроз Штрбац, Карапанџу и Бестремент посетиоци могу уживати у смени различитих екосистема, од очуваних старих шума храста лужњака и топола, преко слатина и влажних ливада, све до мноштва водених површина – рукаваца, мртваја, канала и бара и упознати се са разноврсним живим светом Горњег Подунавља.

• Вожња бродом кроз Апатински рит: са могућношћу посматрања и фотографисања птица, дивљачи и ритских шума а у наредном периоду биће омогућена и вожња еколошким катамараном.

Како стићи: Од Новог Сада преко Оџака (око 110 km), од Суботице преко Бездана (око 70 km), од Београда преко Новог Сада (око 180 km).