Владимир Галић на међународном инвестиционом скупу „Коридори – стране инвестиције и развој привреде“ у Привредној комори Србије

Београд, 30. новембар 2016.

Покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине учествовао је 30.11.2016. године на међународном инвестиционом скупу „Коридори – стране инвестиције и развој привреде“ одржаном у Привредној комори Србије.  Наставак изградње путне и остале инфраструктуре велики је изазов и шанса за Србију коју мора искористити, јер улагање у велике пројекте доприноси укупном економском развоју, изјавио је Милан Вранић, генерални менаџер ПКС. Мађарска жели да финансира и гради Фрушкогорски коридор у Србији – аутопут дужине 37 километара од Руме до Новог Сада са тунелом кроз Фрушку гору, најавио је мађарски амбасадор у Србији Атила Пинтер.

Уз ангажовање домаћих грађевинских фирми и радне снаге, изградња инфраструктуре доноси велике користи и за произвођаче материјала и опреме, а добробит свакако осећа и пратећи сектор услуга. Развој инфраструктуре омогућава лакши и бржи приступ тржиштима, смањује трошкове производње и транспорта, што директно утиче на унапређење конкурентности привреде, рекао је Вранић у ПКС на међународном инвестиционом скупу „Коридори – стране инвестиције и развој привреде“.

Најважнији задатак у комплетирању транспортне мреже, како је истакао генерални менаџер ПКС, јесте завршетак друмско-железничког пан-европског Коридора 10. Његова пуна операбилност се очекује за највише две године, када ће бити завршена обилазница око Београда, и пун профил аутопута на правцима ка Бугарској и Македонији.  Други важан коридор за Србију, по речима Вранића, представља Коридор 11. Та  попречна веза између Коридора 4, 10 и јужног Јадрана је у фази интензивне изградње.  

Амбасадор Мађарске у Београду Атила Пинтер рекао је да та држава жели да финансира и гради Фрушкогорски коридор у Србији – аутопут дужине 37 километара од Руме до Новог Сада са тунелом кроз Фрушку гору. Указао је на значај отварања нових граничних прелаза између две земље који ће, како је рекао, смањити гужве, али ће допринети и већој мобилности пословних људи и туриста. „Планирамо да у ближој будућности отворимо још два прелаза“, истакао је мађарски амбасадор и најавио да ће један прелаз бити отворен до средине јула наредне године, а други до 2019. године.

Када је реч о прузи Београд – Будимпешта, Пинтер је рекао да се припреме за тај пројекат одвијају по плану и да ће након завршетка радова моћи да се стигне возом између та два града за свега три сата. Пруга Сегедин – Суботица од изузетног је значаја, а планска документација за реализацију тог пројекта предата је на конкурсу ИПА фонда, додао је амбасадор.

Владимир Галић, покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине приказао је детаљан урбанистички план правца Фрушкогорски коридор којим ће се простирати ова директна веза централне Војводине са аутопутем Београд-Загреб, али и даље преко Шапца и Лознице до границе са БиХ.

ПКС на међународном инвестиционом скупу „Коридори – стране инвестиције и развој привреде“.

Помоћник министра за друмски саобраћај Саша Стојановић нагласио је да је у Србији убрзана изградња Коридора 10 и да ће тај европски путни правац на јужном и источном краку, бити завршен до децембра 2017.

Спроводи се и пројекат рехабилитације путева вредан око 400 милиона евра који је почео 2014. године и у периоду од пет година биће укупно обновљено 1.100 км путева, навео је Стојановић. За око 10 најкритичнијих деоница су потписани уговори и део ће бити завршен ове године, а део уговора ће бити раскинут. Подсећа да Србија треба да гради и Моравски коридор, Појате – Прељина, који ће повезати Коридоре 10 и 11, али и аутопут Ниш – Приштина.

Заменица секретара Удружења за грађевинарство у ПКС Ивана Вулетић је казала да је Србија земља на раскрсници путева и да се Београд налази на 300 до 400 км од свих главних градова земаља у региону. Захваљујући таквој позицији Београд развојем саобраћајне инфраструктуре може да постане саобраћајни центар у региону, објашњава Вулетић.

Вук Перовић, директор Агенције за управљање лукама дао је преглед тренутних активности на свих девет речних лука у Србији и указао на даље планове у развоју овог веома важног транспортног и туристичког коридора. „ У плану нам је развој путничких пристаништа у наредном периоду, и то најмање три луке, у Сремским Карловцима, Голупцу и Великом Градишту. Такође, новим уговором са Мађарском активирана је поново Тиса као регионални пловни коридор. Нама је један од главних циљева даљи развој интермодалног ланца транспорта робе у који ће бити укључене све луке које имамо на Дунаву, Сави и Тиси преко којих у овом тренутку пролази девет милиона тона робе годишње”.