Покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Владимир Галић потписао је данас у Београду Меморандум о разумевању за реализацију пројекта ремедијације/ ревитализације Великог бачког канала, заједно са шефом Делегације ЕУ у Србији Семом Фабрицијем, министрима у Влади Србије Јадранком Јоксимовић и Гораном Триваном и председником Општине Врбас Миланом Глушцем.
Предмет пројекта ремедијације Великог бачког канала је деоница која спада међу најзагађеније, у дужини од шест километара, од ушћа канала Врбас-Бездан у канал Бечеј-Богојево до хидрочвора Врбас. Сврха пројекта је израда техничке документације за уклањање око 400.000 кубних метара загађеног седимента, изградњу три подручја за његово привремено одлагање, ремедијацију муљног талога и за решење коначног одлагање прерађеног муљног талога.
Овај пројекат ће бити трећа, завршна и најсложенија фаза ревитализације Великог бачког канала, након проширења канализационе мреже и изградње магистралног колектора, као и изградње централног пречистача отпадних вода у Врбасу.
Меморандум је потписан након представљања програма подршке Европске уније нашој земљи у припреми пројеката, које се одржало под називом „ЕУ за тебе – за модерну и одрживу Србију“.
Према речима Владимира Галића, АП Војводина ће од Европске уније добити 1,1 милион евра за пројектовање ремедијације Великог бачког канала. Самим тим , након овог пројекта, стиче се могућност на повлачење додатних 27 милиона евра од ЕУ ради имплементације самог пројекта.
„На овај начин, уз стручну и финансијску подршку ЕУ коначно ће бити решен вишедеценијски проблем загађења Великог бачког канала код Врбаса, који је проглашен црном еколошком тачком Европе. Покрајинска влада и ресорни секретаријат урадили су потребне припремне радње, како би овај пројекат и добио подршку ЕУ,“ истакао је секретар Галић.
Канал Врбас-Бездан, познатији као Велики бачки канал, део је каналске мреже хидросистема Дунав-Тиса-Дунав, дугачак је 118 километара, а деоница код Врбаса, због вишедеценијског индустријског и комуналног загађења, спада у међу највеће еколошке проблеме у овом делу Европе. Канал је у највећој мери загађен тешким металима, угљоводоницима и патогеним организмима. Због седиментације дубина воде на одређеним деловима канала износи само 30–40 центиметара. Пловидба је немогућа, водоток је у значајној мери смањен, а животни услови у Врбасу око канала су изразито неповољни.