U organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, danas je održana promocija monografije Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ u kojoj su predstavljene prirodne, kulturne, istorijske i druge odlike ovog dela Bačke uz Dunav.
Bačko Podunavlje je, naime, u 2017. godini, odlukom Međunarodnog koordinacionog saveta UNESKO programa „Čovek i biosfera”, uvršteno na Svetsku listu rezervata biosfere, kao najočuvanija ritsko-močvarna celina duž Dunava. To je područje izuzetne biološke raznovrsnosti i centar retkih prirodnih staništa, kao i bogatog kulturnog nasleđa.
Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić rekao je, tim povodom, da je danas svaka aktivnost na zaštiti prirode – i te kako značajna i poželjna.
„Činjenica da je Bačko Podunavlje uvršteno na Svetsku listu rezervata biosfere posebno je značajna za unapređenje suživota čoveka sa prirodom, a monografija je jedan od koraka koji treba da obezbedi veću prepoznatljivost ovog područja, koje se prostire na više od 176.000 hektara, obuhvata pet opština sa 214.000 stanovnika, kao i četiri zaštićena prirodna područja“, izjavio je Galić.
On je još dodao da sledi razrada tog koncepta, danas kroz monografiju, a zatim kroz interaktivnu razradu plana i određenu metodologiju saradnje sa ovim opštinama i građanima koji tu žive, gde je neophodno uskladiti različite sektorske politike s potrebama zaštite prirode, integrisati prirodnu i kulturnu baštinu sa ekonomskim i socijalnim razvojem.
Marina Tomić, v.d. direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je istakla da je upisivanje Bačkog Podunavlja na UNESKO Svetsku listu rezervata biosfere velika odgovornost za sve koji se bave očuvanjem prirode.
Na promociji monografije ovog rezervata biosfere učestvovali su i pomoćnica ministra zaštite životne sredine Jasmina Jović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa UNESKO prof. dr Goran Milašinović, predstavnica Svetske organizacije za prirodu WWF Adria Duška Dimović kao i članovi autorskog tima na izradi monografije: Dejan Zagorac, Marko Tucakov, prof.dr Vladimir Stojanović i dr Slavica Vujović.
