Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanja Erceg učestvovao je danas na konferenciji „Upravljanje otpadom i cirkularna ekonomija”, i održao prezentaciju na temu „Upravljanje otpadom u AP Vojvodini: trendovi i ispunjavanje ciljeva iz Akcionog plana 2022–2024“.
Ovaj skup, koji je organizovalo udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ ima za cilj stvaranje sinergije budućih aktivnosti tri sektora u razvoju cirkularne ekonomije – javnog, privrednog i civilnog, i sistema odgovornog upravljanja otpadom.
Erceg je govorio o stanju komunalnog i industrijskog otpada na teritoriji AP Vojvodine – njegovog sakupljanja, transporta, prerade i deponovanja u svetlu donošenja Programa upravljanja otpadom od strane Republike Srbije 2022–2031, iz kojeg je proistekao i Akcioni plan 2022–2024.
„Najvažniji ciljevi iz strateških dokumenata za odgovorno upravljanje otpadom koje treba da postignemo jesu separacija otpada kroz primarnu i sekundranu separaciju iz domaćinstava i razdvajanje otpada u industriji, jačanje kapaciteta pokrajinskih institucija i lokalnih samouprava u ovoj oblasti, kao i adekvatno skladištenje i tretman industrijskog otpada. A u svemu tome značajno je da otpad iskoristimo za zaštitu životne sredine, odnosno da primenimo cirkularnu ekonomiju i na odgovarajući način iskoristimo neiskorišćene resurse“, istakao je Erceg.
On je ukazao na to da je cilj da otisak koji stvara otpad u životnoj sredini bude što manji, odnosno da ono što vidimo kao otpad zapravo može biti korisna materija. To je, kako sekretar ističe, i cilj kada je reč o razvoju sistema upravljanja otpadom, podizanju ekološke svesti, povezivanju privrede i saradnji jedinica lokalne samouprave i građana, a uloga Sekretarijata kao krovne institucije na teritoriji AP Vojvodine jeste da bude pokretač i podrška lokalnim samoupravama.
Sekretar je posebno naglasio značaj kontrole kretanja otpada.
„Mi trenutno znamo gde završava 40 odsto industrijskog otpada. Akcionim planom je predviđeno da to bude preko 80 odsto, što je naš cilj. Smatram da za opasan otpad, za koji je potrebno uraditi najavu kretanja, moramo znati stoprocentno gde završava. Naravno, kontrola je bitna i kod neopasnog otpada, s tim da on nema isti uticaj na životnu sredinu kao ovaj prvi, ali daje estetski negativan efekat po životnu sredinu“, naveo je resorni sekretar.
Iskorišćenost ukupnog otpada u Srbiji je izuzetno mala – grad Novi Sad svega četiri posto, Subotica pet posto. Prema Ercegovim rečima, svaka lokalna samouprava trebalo bi da ima ima svoj prostor – dvorište, gde će otpad, prvenstveno sakupljen od građana, predati na sanitarnu deponiju. Tim povodom resorni sekretar je najavio potpisivanje ugovora naredne nedelje u okviru konkursa čiji je cilj infrastrukturno opremanje jedinica lokalne samouprave povodom izgradnje transfer stanica i reciklažnih dvorišta.
Učesnici današnje konferencije informisali su javnost o tome da je završena dokumentacija za početak izgradnje Regionalnog sistema za upravljanja otpadom u Novom Sadu, koja treba da započne početkom 2023. godine.
Konferencija „Upravljanje otpadom i cirkularna ekonomija“ realizuje se u okviru projekta „Zeleni inkubator“, koji sprovodi „Beogradska otvorena škola“, u saradnji sa „Mladim istraživačima Srbije“ i „Inženjerima zaštite životne sredine“, uz podršku Evropske unije, kao i Privredne komore Vojvodine i Omladinskog saveza udruženja OPENS.
Učesnici su bili i sekretar Privredne komore Vojvodine Zoran Trpovski, članica Gradskog veća za zaštitu životne sredine Mira Radenović, lokalni ombudsman Grada Novog Sada Marina Popov Ivetić, Mirjana Jovanović iz „Beogradske otvorene škole“ i predsednik udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“ Igor Jezdimirović.
