Ekologija vrste

Ambrosia artemissifolia L. (familija Asteraceae), je vrsta iz Severne i Srednje Amerike, koja je u Evropu introdukovana 1800.godine, u uzorku semena deteline. Jednogodišnja je biljka, visine od 20-200 cm.

Stablo je uspravno, na preseku četvorouglasto,

granato i gusto prekriveno dlakama.

Listovi su u donjem delu stabla naspramni, u gornjem delu naizmenični, perasto deljeni, gusto dlakavi, sa naličja su sivozeleni.

Cvetovi su sitni, grupisani u grozdaste cvasti. Muške glavice su viseće, poluloptaste, grupisane u složene cvasti. Muških cvetova u glavici u proseku ima 10-15 i bledožute su boje i proizvode veliku količinu polena. Ispod muških glavica, u pazuhu gornjih listova, razvijaju se ženske cvasti u kojima je po jedan ženski cvet.

Ambrozija cveta u periodu od jula do septembra. Klija i niče u aprilu i maju, pri temperaturi vazduha od 20-22˚C. Seme u zemljištu može da očuva klijavost i do 40 godina. U narodu je poznata pod nazivom pelenasta ambrozija ili limundžik. U Mađarskoj je zovu parložna trava.Tipična staništa ove korovske biljke su ruderalna, zapuštena mesta, pored puteva, pruga, na nasipima i neuređenim dvorištima. Kao korov ulazi u polja žita, vinograde, voćnjake, bašte. Javlja se na kompleksima pod kukuruzom, sojom, šećernom repom. Kada se ova invazivna vrsta jednom pojavi, ukoliko se ne preduzmu mere suzbijanja, širi se ogromnom brzinom.

Štetan uticaj ambrozije

Poslednjih godina područje Panonske nizije potpuno je osvojila korovska vrsta Ambrosia artemisiifolia. Prisustvo polena ove vrste u vazduhu dovodi do burnih alergijskih reakcija što je glavni razlog njene nepopularnosti. Simptomi se najčešće ispoljavaju u gornjim disajnim putevima, kao što je otežano disanje kroz nos i pojačana bistra sekrecija. Mogući su i jači napadi kijanja i svrab u očima kao i otečenost očnih kapaka. Biljka cveta od jula do oktobra ali je najveća koncentracija polena ambrozije u vazduhu krajem avgusta i početkom septembra.Alergijski rinitis, konjuktivitis i astma su bolesti za čija je pogoršanja ambrozija direktno odgovorna. Polen ambrozije je najjači polenski alergen. Zrela biljka može da produkuje više od milion polenovih zrna koja u sebi sadrže pedeset i dva alergogena jedinjenja, od čega su šest alergena posebno opasni. Polenova zrna putem vetra mogu prevaliti više stotina kilometara.

Znaci alergije

kijanje (više od 10 puta uzastopno)
svrab u nosu i grlu
vodeni iscedak iz nosa
pečenje u očima, suzenje očiju i konjuktivis
otok očnih kapaka
otežano disanje i upala disajnih puteva

Suzbijanje ambrozije

Mere borbe protiv ambrozije mogu biti administrativne, mehaničke i hemijske. Najefikasniji način suzbijanja ambrozije je direktno čupanje iz korena, na površinama gde se javljaju pojedinačne biljke. U zemljama koje imaju problem ekspanzivnog širenja abrozije, osnovno opredeljenje suzbijanja je fizičkim metodama odnosno košenjem. Mehanički tretman je posebno značajan na područjima gde su razvijena ljudska naselja, zatim područja oko stambenih i poslovnih objekata, porodilišta, škola, dečijih vrtića. Biljka se kosi pre cvetanja najmanje 5 cm iznad zemlje. Ako se ne kosi nisko, izrasta ponovo za 20 dana. Upotrebu hemijskih sredstava za suzbijanje ambrozije u naseljenim mestima treba svesti na minimum. Samo manje površine koje je nemoguće kositi tretiraju se ekološki bezbednim preparatima, uz permanentno praćenje promena na okolni živi svet.

Kako se zaštititi

KAKO SE ZAŠTITITI?

U vreme najveće koncentracije polena u vazduhu, potrebno je:

izbegavati izlazak iz kuće od pet sati ujutro do deset sati pre podne kada je najveća koncentracija polena
držati zatvorene prozore os automobila u toku putovanja kao i prozore od stana barem u kritičnim jutarnjim satima
poželjno je prati kosu pre spavanja i često pranje ruku
ne treba sušiti odeću na otvorenom prostoru
izbegavati izlazakk iz kuće za vreme suvih i vetrovitih dana
stan bi trebalo provetravati kada nema vetra

ŠTA SE MOŽE URADITI U VAŠEM DOMAĆINSTVU?

Kako biljka najviše raste na zapuštenom zemljištu, potrebno ga je urediti i zasaditi travom
Ako se radi o pojedinačnik biljkama mogu se suzbiti čupanjem zajedno sa korenom
U slučaju većih površina preporučuje se košenje
Velike površine pod poljoprivrednim kulturama treba tretireti s određenim pesticidima

Činjenice

Koja koncentracija polena izaziva alergijske reakcije?

Kod najosetljivijih osoba 8-20 polenovih zrna u 1m³ vazduha može da izazove jake reakcije, a samo jedna biljka ambrozije produkuje 1-8 milijardi polenovih zrna.

Koje su predispozicije?

Kod ljudi ne postoji starosna granica za pojavu osetljivosti na polen ambrozije. Najčešće oboljevaju deca i mladi (80% je alergično pre 14-te godine). Dokazano je da se alergije češće javljaju u porodicama koje imaju pozitivnu anamnezu alergijskih bolesti, ali se ne nasleđuje tačno određena alergija. Ako su oba roditelja alergična, verovatnost da će i dete biti alergično je 75%. Dete će čak biti podložnije alergijama ako je alergična majka.

Pored alergija ambrozija izaziva i niz drugih zdravstvenih problema, kao što su respiratorne smetnje, digestivne i urinarne smetnje (povraćanje, stomačni bolovi, dijareja, urinarne infekcije), reakcije na koži (koprivnjača kože, angioneurotski edem, ekcem) i glavobolje.

Odakle potiče Ambrozija?

Ambrozija je poreklom iz Severne Amerike, u Evropu je stigla kao slepi putnik sa robnim pošiljkama krajem 19. veka. Prvi podatak za AP Vojvodinu datira iz 1953 godine, kada je zabeležena na potezu između Sremskih Karlovaca i Novog Sada. Trenutno je ova vrsta rasprostranjenija u Evropi nego u Americi.

Da li su samo ljudi ugroženi?

Ambrozija na izaziva reakcije samo kod ljudi, već i kod životinja.

Koja je najveća koncentracija polena?

Njegova maksimalna koncentracija je poslednjih dana avgusta (287 i 319 polenovih zrna po metru kubnom).

Koliko dugo polen ostaje u vazduhu?

Polen se zadržava u vazduhu više od 100 dana, a kritična koncentracija traje od 30 do 40 dana.

Zanimljivosti

Zrno polena izgleda kao kuglica sa šiljcima,ima izuzetne aerodinamičke osobine i može se prenositi vetrom i do 300 kilometara
U Kanadi postoji zakonska obaveza iskorenjivanja ambrozije u vrtovima. Gradska policija ima sporazum sa poštarima, koji im dojavljuju u kojem vrtu raste biljka. Kazne za vlasnike vrtova koji je ne iskorenjuju mogu biti i nekoliko hiljada dolara
U Mađarskoj se novčane kazne kreću i do 5000 eura , ukoliko se ta korovska biljka ne ukloni sa privatnog zemljišta.
Brzina migracije ove biljke u Evropi kreće se između 6 i 20 kilometara godišnje.