Beograd, 30. novembar 2016.
Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine učestvovao je 30.11.2016. godine na međunarodnom investicionom skupu „Koridori – strane investicije i razvoj privrede“ održanom u Privrednoj komori Srbije. Nastavak izgradnje putne i ostale infrastrukture veliki je izazov i šansa za Srbiju koju mora iskoristiti, jer ulaganje u velike projekte doprinosi ukupnom ekonomskom razvoju, izjavio je Milan Vranić, generalni menadžer PKS. Mađarska želi da finansira i gradi Fruškogorski koridor u Srbiji – autoput dužine 37 kilometara od Rume do Novog Sada sa tunelom kroz Frušku goru, najavio je mađarski ambasador u Srbiji Atila Pinter.
Uz angažovanje domaćih građevinskih firmi i radne snage, izgradnja infrastrukture donosi velike koristi i za proizvođače materijala i opreme, a dobrobit svakako oseća i prateći sektor usluga. Razvoj infrastrukture omogućava lakši i brži pristup tržištima, smanjuje troškove proizvodnje i transporta, što direktno utiče na unapređenje konkurentnosti privrede, rekao je Vranić u PKS na međunarodnom investicionom skupu „Koridori – strane investicije i razvoj privrede“.
Najvažniji zadatak u kompletiranju transportne mreže, kako je istakao generalni menadžer PKS, jeste završetak drumsko-železničkog pan-evropskog Koridora 10. Njegova puna operabilnost se očekuje za najviše dve godine, kada će biti završena obilaznica oko Beograda, i pun profil autoputa na pravcima ka Bugarskoj i Makedoniji. Drugi važan koridor za Srbiju, po rečima Vranića, predstavlja Koridor 11. Ta poprečna veza između Koridora 4, 10 i južnog Jadrana je u fazi intenzivne izgradnje.
Ambasador Mađarske u Beogradu Atila Pinter rekao je da ta država želi da finansira i gradi Fruškogorski koridor u Srbiji – autoput dužine 37 kilometara od Rume do Novog Sada sa tunelom kroz Frušku goru. Ukazao je na značaj otvaranja novih graničnih prelaza između dve zemlje koji će, kako je rekao, smanjiti gužve, ali će doprineti i većoj mobilnosti poslovnih ljudi i turista. „Planiramo da u bližoj budućnosti otvorimo još dva prelaza“, istakao je mađarski ambasador i najavio da će jedan prelaz biti otvoren do sredine jula naredne godine, a drugi do 2019. godine.
Kada je reč o pruzi Beograd – Budimpešta, Pinter je rekao da se pripreme za taj projekat odvijaju po planu i da će nakon završetka radova moći da se stigne vozom između ta dva grada za svega tri sata. Pruga Segedin – Subotica od izuzetnog je značaja, a planska dokumentacija za realizaciju tog projekta predata je na konkursu IPA fonda, dodao je ambasador.
Vladimir Galić, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine prikazao je detaljan urbanistički plan pravca Fruškogorski koridor kojim će se prostirati ova direktna veza centralne Vojvodine sa autoputem Beograd-Zagreb, ali i dalje preko Šapca i Loznice do granice sa BiH.
PKS na međunarodnom investicionom skupu „Koridori – strane investicije i razvoj privrede“.
Pomoćnik ministra za drumski saobraćaj Saša Stojanović naglasio je da je u Srbiji ubrzana izgradnja Koridora 10 i da će taj evropski putni pravac na južnom i istočnom kraku, biti završen do decembra 2017.
Sprovodi se i projekat rehabilitacije puteva vredan oko 400 miliona evra koji je počeo 2014. godine i u periodu od pet godina biće ukupno obnovljeno 1.100 km puteva, naveo je Stojanović. Za oko 10 najkritičnijih deonica su potpisani ugovori i deo će biti završen ove godine, a deo ugovora će biti raskinut. Podseća da Srbija treba da gradi i Moravski koridor, Pojate – Preljina, koji će povezati Koridore 10 i 11, ali i autoput Niš – Priština.
Zamenica sekretara Udruženja za građevinarstvo u PKS Ivana Vuletić je kazala da je Srbija zemlja na raskrsnici puteva i da se Beograd nalazi na 300 do 400 km od svih glavnih gradova zemalja u regionu. Zahvaljujući takvoj poziciji Beograd razvojem saobraćajne infrastrukture može da postane saobraćajni centar u regionu, objašnjava Vuletić.
Vuk Perović, direktor Agencije za upravljanje lukama dao je pregled trenutnih aktivnosti na svih devet rečnih luka u Srbiji i ukazao na dalje planove u razvoju ovog veoma važnog transportnog i turističkog koridora. „ U planu nam je razvoj putničkih pristaništa u narednom periodu, i to najmanje tri luke, u Sremskim Karlovcima, Golupcu i Velikom Gradištu. Takođe, novim ugovorom sa Mađarskom aktivirana je ponovo Tisa kao regionalni plovni koridor. Nama je jedan od glavnih ciljeva dalji razvoj intermodalnog lanca transporta robe u koji će biti uključene sve luke koje imamo na Dunavu, Savi i Tisi preko kojih u ovom trenutku prolazi devet miliona tona robe godišnje”.
