Поједини делови Војводине са својим климатским, биолошким и хидролошким карактеристикама представља врло повољан регион за развој и масовну појаву крпеља.
Према члану 8. Закона о заштити становништва од заразних болести („Службени гласник РС“, бр.15/2016), република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе обавезни су да обезбеде спровођење епидемиолошког надзора и мера за заштиту становништва од заразних болести прописаних овим законом, средства за њихово спровођење и надзор над спровођењем тих мера.
У циљу обезбеђења нормалних услова за живот грађана на територији АП Војводине, Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине предузима свеобухватне мере на контроли бројности штетних организама у животној средини.
Одговарајућа температура и влажност су врло важни абиотички фактори за развој и размножавање крпеља, најактивнији су у пролеће и почетком лета када их срећемо у највећем броју. У наредном периоду може се очекивати њихова експанзија као и раст учесталости обољења које оне преносе услед климатских промена. Крпељи су распрострањени широко у природи, најчешће у рубним подручјима шума, у слоју жбунова, ниског растиња и подручјима високе траве. Сматра се да је Фрушка гора једна од жаришта крпеља у региону и још осамдесетих година утврђено је да је сваки трећи крпељ заражен. Национални парк „Фрушка гора” у својој понуди има велики број излетишта и добро обележених планинарских и пешачких стаза које нуде бројне могућности за квалитетан активни одмор како за појединце, тако и за породице. Боравак у природи носи у себи ризике и разне опасности. Један од њих је и могућност да будете заражени болешћу које преносе крпељи.
Крпељи су познати као вектори мноштва зоонотских обољења, преносиоци су паразитарног обољења, Пироплазмозе домаћих животиња, као и бактерије из породице спирохета, Borrelia burgdorferi, која изазива Лајмску болест. Реч је о болести која захвата првенствено кожу, а затим срце, зглобове и централни нервни систем. Уколико се болест не препозна и не лечи на време, након неколико недеља развија се други стадијум са неуролошким и кардиолошким симптомима, те појавом болова у зглобовима. Ако се болест и даље не третира, након више месеци или година улази у трећу фазу са тешким неуролошким испадима, променама на зглобовима и кожи.
Први симптоми Лајмске болести
Од 2017. године Секретаријат спроводи сузбијање крпеља на еколошки безбедан начин у циљу заштите здравља људи и животиња на јавним површинама, парковима, излетиштима, планинарским стазама, шеталиштима и другим површинама погодним за њихов развој а где бораве људи.
Студија о мониторингу, контроли и сузбијању иксодидних крпеља на територији АП Војводине коју је 2018. године за потребе Секретаријата израдио Пољопривредни факултет, Универзитета у Новом Саду за циљ је имала израду стратегије контроле бројности популација крпеља у урбаним и руралним подручјима покрајине као и предлог мера за њихово сузбијање.
Након спровођења мониторинга крпеља која подразумева праћење појаве и бројности свих развојних стадијума крпеља, утврђивања квалитативног и квантитативног састава на локалитетима где постоје еколошко-епидемиолошке индикације, извршилац услуге даje Секретаријату препорукa за хемијски третман крпеља.
Коришћење заставе за прикупљање крпеља
Радни налог за сузбијање крпеља издаје Секретаријат извођачу услуге сузбијања крпеља. Контролу сузбијања спроводи изабрани извођач и подразумева утврђивање бројности крпеља пре и после хемијског сузбијања.
Приликом контроле третмана користе се методе које су акредитоване и прописане од стране Светске здравствене организације за овај тип верификације биолошке ефикасности инсектицида (WHO, 1998).
|
Година |
Третирана површина у хектарима |
|
2017 |
600 |
|
2018 |
1.820 |
|
2019 |
1.220 |
|
2020 |
1.220 |
|
2021 |
490 |
|
2022 |
3.190 |
|
2023 |
5.500 |