Специјални резерват природе „Засавица“

Врста природног добра: Специјални резерват природе

Година проглашења: 1997.

Акт о проглашењу: Уредба о заштити специјалног резервата природе „Засавица“ („Службени гл.РС“, 19/97)

Површина: 671 ha, заштитна зона 1.150 ha

Класификација IUCN: IV категорија – Подручје управљања стаништима и врстама (Habitat and Species Management Area)

Положај: Јужни Срем и северна Мачва; подручје општине Сремска Митровица и Богатић

Управљач: Покрет горана Сремска Митровица

Међународни статус: IBA, IPА, PBA, Рамсарско и Emerald подручје

Основне вредности

Водени и мочварни екосистеми са фрагментима поплавних ливада и шума.
Основно обележје биљног света представљају угрожене и заштићене водене и мочварне биљне врсте, као тестерица (Stratiotes aloides), које граде специфичне и ретке заједнице. За биљку алдрованду (Aldrovanda vesiculosa) Засавица је једино станиште у Србији, што је донедавно била и за рибу мргуду (Umbra krameri).
Природни услови у водотоку Засавица условили су да је овај простор насељен многим ретким биљним и животињским врстама, где се издваја присуство језичастог љутића (Ranunculus lingua), ребратице (Hottonia palustris), мочварне коприве (Urtica kioviensis), слатководног сунђера (Spongilla lacustris), ретке врсте олигохете (Rynchelmnis limnosela), подунавског мрмољка (Triturus dobrogicus), патке њорке (Aythya nyroca) и видре (Lutra lutra).

Угроженост

Пролећно плављење (изливање из корита) Засавице је минимално, и пре свега зависи од режима рада црпне станице.
Зарастање водотока је због велике биомасе биљног материјала праћено високом органском продукцијом која непрекидно замуљује дно, зауставља проток воде и надаље погоршава услове водног режима у водотоку.
Акватични екосистеми изложени су и загађењу водотока које настаје спирањем пестицида и ђубрива са околних пољопривредних површина, а у мањој мери и услед изливања фекалних вода.
Од утицаја је и спонтана интродукција америчких грабљивих риба Ictalurus nebulosus и Lepomis gibossus у водоток Засавица.

Мере заштите

Чуварска служба броји укупно седам људи и поседује теренско возило и чамце. Редовно је присутна на терену, надгледа Резерват, спречава илегални риболов, контролише и усклађује активности са мерама заштите и води и едукује посетиоце.
Активне мере на заштити биолошке разноврсности спроведене до данас су реинтродукција дабра у Србију, реинтродукција сома у Засавицу, као и постављање платформи за гнежђење белих рода.
На току Засавице код Саџака уклањани су наноси барске вегетације, ради поспешивања протока воде и спречавања затварања корита. Као важна мера активне заштите рађен је пројекат санације депресија на пашњаку Ваљевац.
Ревитализован је и рукавац у дужини око 1,5 километар око врба ива на делу овог пашњака. Започето је уклањање алохтоних врста дрвећа уз корито Засавице.
Као мера одржавања функције пашњака у складу са природним захтевима, уз редовно пашарење извршено је и уклањање дела жбунасте вегетације са пашњака Ваљевац. У више наврата организовано је уклањан механички отпад.

Коришћење

туризам и рекреација
пашарење аутохтоним расама, свињама мангулицама и подолским говедима
спортски риболов

Туристичко – едукативни садржаји:

Визиторски центар: са кулом висине 17 m и погледом на пашњак Ваљевац. У приземљу се налазе две просторије, од којих једна сувенирница, а на међуспрату две собе за спавање са укупно 7 лежаја.
Бирцуз код дабра: где на располагању стоје роштиљ, таландара и котлић за спремање хране
Етно соба: са надстрешницом као етнографско-историјска поставка старих кућних и пољопривредних предмета и алата.
Ауто камп: на удаљености 200 m од визиторског центра према улазу, са телефаксом, бежичним интернетом, санитарним чвором, тушевима, капацитета 40 места.
Пешачке стазе: са двојезичним информативним таблама, дужине 3 km и 6 km, уз стручног водича.
Вожња бродом “Умбра”: капацитета 60 места плови кроз најлепши део Резервата, од Ваљевца ка Шумаревој ћуприји, у дужини од 7 km.
Аутохтоне расе животиња: на Засавици се гаје мангулице, подолско говече и балкански магарац