Врста природног добра: Специјални резерват природе
Датум проглашења: 2006. године
Акт о проглашењу: Уредба о заштити Специјалног резервата природе „Лудашко језеро“ (Сл. гласник РС“, бр. 30/2006)
Површина: 846,33 hа
Класификација IUCN: IV категорија – Подручје управљања стаништима и врстама (Habitat and Species Management Area)
Положај: северна Бачка, територија града Суботице
Управљач: ЈП „Палић-Лудаш”, Кањишки пут 17a, 24213 Палић, tel: 024/753-121, e-mail: jp.palic@gmail.com, контакт особа: др Ференц Мартон, Сандра Чокић
Међународни статус: IBA, IPA и Рамсарско подручје
Основне вредности:
- Лудашко језеро са околним комплексом влажних станишта је једини представник плитких, семистатичних језера степске области у нашој земљи;
- Висока разноврсност биотопа са различитим типовима биоценоза;
- Језерски и барски биотопи, са мозаично распоређеним тршћацима стварају функционалну целину са околним хидрофилним ливадама и слатинама;
- Висока лесна обала овог језера је рефугијум за специфичну степску ксеро-мезофилну вегетацију;
- Присуство ретких, реликтних и ендемичких врста које су угрожене не само у Србији већ и у целој Европи;
- Орнитофауна, са око 220 регистрованих врста и око 90 врста гнездарица од којих су многе ретке и угрожене врсте, међу којима је и шеварски цврчић (Acrocephalus melanopogon), као и јака популација бркате сенице (Panurus biarmicus );
- 11 врста водоземаца и 11 врста гмизаваца, од којих су многе строго заштићене;
- Густа популација барске корњаче (Emys orbicularis);.
- Фауна сисара је заступљена са двадесетак водених и терестичних врста, а посебан раритет је присуство видре (Lutra lutra), ретке и угрожене у целој Европи;
- Ретке заштићене биљне врсте: мочварна орхидеја, црна саса, степски козинац, гороцвет и др;
- Богато завичајно наслеђе простора представљено је архаичном архитектуром (салаши), ношњом, као и шароликим светом веровања и бајки. Од 16 археолошких локалитета треба споменути неолитско насеље на Буџаку (Шупљак).
Угроженост:
- Нарушен режим вода у Лудашком језеру услед смањеног дотока воде површинским и подземним путем из реке Киреш;
- Доток недовољно пречишћених вода из Палићког језера што доводи до таложења муља. Недостатак кисеоника узрокује нестанак бентоса и осиромашење ихтиофауне;
- Загушеност муљем и вештачки одржавани високи водостај доводи до одумирања тршћака у северном делу и њиховог ширење у јужном, као и до губитка заслањеног карактера воде;
- Дифузно загађење са аграрних површина је извор повишене количине азота и фосфора, што изазива еутрофизацију на свим типовима станишта, која је праћена падом специјског диверзитета;
- Деградација услед бројних антропогених активности, а посебно бесправне градње и нерешеног проблема присуства приватних власника унутар Резервата;
- Урбанизација и изградња у непосредном окружењу, као и прелаз аутопута преко најважнијих еколошких коридора Резервата.
Мере заштите:
- Површина заштићеног подручја је 846,33 ha. Површина заштитне зоне је 2002 ha. Успостављен је режим I, II и III степена заштите. Подручје режима I степена заштите простире се на 70,29 ha а што износи 8,30% од укупно заштићене површине. Подручје режима II степена заштите захвата 399,27 ha (47,18%), док подручје режима III степена заштите обухвата 376,77 ha површине заштићеног подручја (44,52%);
- Реализација пројеката рестаурације влажних ливада, унапређења водног режима и откупа дела приватног земљишта;
- На рубу Резервата је 2008. године изграђен Визиторски центар «Лудаш»;
- На заштићеном подручју и у његовој непосредној околини присутне су бројне активности невладиних организација на праћењу стања и управљању природним вредностима Резервата, са посебним акцентом на миграторне врсте птица, фрагилне екосистеме и развој едукативних и рекреативних програма.
Коришћење:
- Сеча трске у II и III зони заштите
- Спортски риболов
- Сеоски туризам кроз локалне иницијативе
- Едукативни програми:
- Научно-истраживачки програми
Туристичко – едукативни садржаји:
- Центар за посетиоце: Смештен је дуж северозападне границе Резервата и служи за приказивање информативних садржаја, одржавању еколошких радионица, часова у природи, стручних скупова, као и за боравак чувара заштићеног подручја. Има капацитет да прими од 15 до 30 посетилаца. У склопу објекта налази се висока кула за осматрање предела;
- Организоване посете са водичем: Организоване посете почињу од настрешнице на јужном улазу у Резерват, наставља се едукативном стазом дуж западне границе, која пролази поред ревитализованих ливада и завршава се код центра за посетиоце. Две високе и једна ниска осматрачница са едукативним паноима обогаћују ову руту. Једна средња осматрачница се налази и на источној страни Резервата.