Вода заузима 2/3 површине планете Земље и једино је станиште најстарије кичмењачке групе Pisces (рибе). Археолошке ископине недвосмислено указују, да су прве људске насеобине грађене управо поред великих река. Једна од првих привредних делатности савременог човека је рибарство. Првобитни човек је максимално користио сваки део рибљег тела (месо, кожу, крљушти, кости и др). Рибарство као делатност у Војводини датира из XVIII века, а идеју да се шаран узгаја у војвођанским водама донео је Доситеј Обрадовић. Аутономна покрајина Војводина због својих особених хидрографских карактеристика, великог броја природних и вештачких водених површина, представља једно од најзначајнијих риболовних подручја у Србији.
Хидрографска карта Војводине
Доношењем Покрајинске скупштинске одлуке о покрајинској управи („Сл.лист АПВ“, бр. 4/10), која је ступила на снагу 01.04.2010. године, Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој одређен је као орган који у области унапређивања животне средине, рибарства и управљања рибљим фондом у риболовним водама, у складу са законом, обавља поверене послове државне управе који су законом поверени АП Војводини. Покрајински секретаријат даје сагласност на програме управљања рибарским подручјима на територији АП Војводине, уступа на коришћење рибарска подручја на територији АП Војводине, убира средства од накнада за коришћење рибарског подручја и обавља послове инспекцијског надзора. На основу члана 19. Покрајинске скупштинске одлуке о изменама и допунама Покрајинске скупштинске одлуке о покрајинској управи, која је ступила на снагу 05. априла 2011. године, Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине преузео је од Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и одрживи развој права и обавезе у вршењу послова везаних за заштиту и унапређење рибљег фонда.
На основу члана 6. став 1. и 5. Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда (“Сл. гласник РС“, бр. 36/2009), накнада за коришћење рибарског подручја приход је буџета Републике Србије и користи се преко Фонда за заштиту животне средине, а накнада за коришћење рибарског подручја на територији аутономне покрајине, приход је буџета аутономне покрајине и користи се преко покрајинског буџетског фонда за заштиту животне средине. Средства из Фонда користе се наменски за заштиту, унапредјење и одрживо коришћење рибљег фонда. Влада АП Војводине је образовала Покрајински буџетски фонд за заштиту животне средине својом одлуком која је објављена у “Сл. листу АПВ”, бр. 1/10, 8/10.
Средства од накнаде за коришћење рибарског подручја „Србија-Војводина“ користе се наменски за суфинансирање радова и активности у циљу очувања, заштите и одрживог коришћења рибљег фонда, односно за суфинансирање набавке средстава и савремене опреме рибочуварских служби корисника рибарских подручја у циљу боље контроле и заштите риболовних вода у АП Војводини, као и за суфинансирање ревитализације запуштених и деградираних рибљих плодишта и уређење и одржавање станишта риба и набавке рибље млађи аутохтоних врста за порибљавање риболовних вода АП Војводине. Надлежна покрајинска инспекција за заштиту животне средине из области рибарства врши редован надзор над радом корисника риболовних вода као и над акцидентним ситуацијама на терену. Контакт покрајинске инспекције за заштиту животне средине можете пронаћи на страници Сектора за инспекцијске послове.
Решењем о одређивању рибарских подручја („Службени гласник РС“, број 115/07) у Републици Србији установљено је шест рибарских подручја: „Србија-Војводина”, „Србија-запад“, „Србија-југозапад“, „Србија-југ“, „Србија-исток“, „Србија-центар“.
Карта рибарског подручја ’’Србија-Војводина’’
Рибарско подручје “Србија-Војводина“ одређује се на риболовним водама водотока река: Дунав од 1433. до 1187. километра и од 1112. до 1075. километра, Сава од 207. до 121. и од 95. до 62. километра, Тиса, Босут, Студва, Смогва, Бегеј, Тамиш, Нера, као и детаљном каналском мрежом хидромелиорационог система ДТД и природним и вештачким језерима, барама, мртвајама и каналима. Граница рибарског подручја „Србија-Војводина“ полази од државне границе Републике Хрватске, иде реком Савом, низводно левом обалом до 175. километра управно на матицу до државне границе БиХ, а затим десном обалом Саве до места Јарчине и од 95. километра до ушћа реке Вукодраж, реком Дунав, од моста на путу Смедерево-Ковин до ушћа реке Нере и државним границама Република Румуније и Мађарске. Ово рибарско подручје користи се за спортски риболов, изузев река Саве, Дунава и Тисе, које се могу користити и за привредни риболов.
Корисници делова рибарског подручја „Србија-Војводина“ за период 2008-2012. године по Решењу о уступању на коришћење дела рибарског подручја “Србија-Војводина“, донетом од стране Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство („Службени лист АПВ“, бр. 2/08) су:
- ЈП “НП Фрушка гора“, Сремска Каменица
- ЈП „Војводинашуме“, Петроварадин
- ЈВП “Воде Војводине“, Нови Сад
- ДОО “Панаква“, Нови Сад
- ДОО “Фамилиа цооп“, Бачко Петрово Село
- ДОО “Међеш“, Шатринци
- ДОО “Риболовачки савез Војводине“, Нови Сад
- ДОО “Криваја“, Криваја
Пре истека уговора о условима уступања на коришћење рибарског подручја „Србија – Војводина“ за 2008-2012. године, а према Инструкцији Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања бр. 011-00-43/12-02, потписани су анекси уговора са корисницима делова рибарског подручја до 31.12.2013. године, односно до расписивања јавног конкурса за доделу рибарских подручја.
Сагласно члану 3. став 3. Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда (’’Сл. Гласник РС’’, бр. 36/2009), управљачи заштићених природних добара, односно предузећа која управљају националним парком проглашавају и користе рибарско подручје по претходно прибављеном мишљењу надлежног министра.
Корисници делова рибарског подручја „Србија-Војводина“ у заштићеним подручјима на територији АП Војводине који су прогласили рибарско подручје по претходно прибављеном мишљењу надлежног министарства су:
- ЈП “Комуналац“, Бечеј
- ЈП “Палић-Лудаш“, Палић
- УСР “Делиблатско језеро“, Делиблато
- ЈП СРЦ “Тиквара“, Бачка Паланка
- ДТД Рибарство Д.О.О., Бачки Јарак
- РГ “Ечка“ АД, Лукино село
- Покрет горана Сремска Митровица, Сремска Митровица
- ВУ “Моровић“, Моровић
- Туристичка организација општине Рума, Рума
Списак риболовних вода које су додељене на коришћење корисницима на територији АП Војводине, као и риболовне воде у границама заштићених подручја
Како је проблем загађења риболовних вода и многих видова угрожавања рибљих станишта, као и рибокрађе присутан на риболовним водама, Покрајински секретаријат додељује средства за набавку основних средстава за рад рибочуварских и стручних служби корисника делова рибарских подручја, уз уважавање тренутне опремљености, површина уступљених риболовних вода на коришћење, броја рибочувара који су у сталном радном односу код корисника и резултата рада ових служби, у циљу боље контроле и заштите риболовних вода, односно рибљег фонда. Најчешћи угрожавајући фактор рибљег фонда представља превелико риболовно оптерећење које укључује не само легалан риболов, већ на првом месту криволов а посебно у време мреста. Снажан развој спортског односно рекреативног риболова, као и криволов уз нарушавање природних станишта рибљих популација као и порибљавање комерцијалним агресивним врстама у претходном периоду, довели су до значајног смањења бројности аутохтоних врста, док су поједине врсте постале угрожене са становишта опстанка. Као мера за очување и унапређење рибљег фонда додељују се средства корисницима у циљу набавке рибље млађи аутохтоних врста за порибљавање. У циљу унапређења рада рибочуварске службе, ефикасније контроле и заштите риболовних вода и очувања рибљег фонда, секретаријат опредељује средства за суфинансирање активности које корисници рибарских подручја предвиде за текућу годину својим планом управљања рибарским подручјем. Директна деградација рибљих станишта, загађење водотока, њихова еутрофизација и зарастање, као и неадекватно уношење појединих рибљих врста нарушава структуру фауне риба.
Услови обављања рекреативног и привредног риболова дефинисани су Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда (“Сл. гласник РС’’, бр. 36/2009) и подзаконским актима.