Светски дан влажних подручја обележен на Власини

Светски Дан влажних подручја који се обележава 2. фебруара (Wорлд Wетландс Даy – Рамсар Цонвентион) ове године је свечани скуп организован под слоганом “Биодиверзитет влажних подручја” у Центру за посетиоце Предела изузетних одлика “Власина” на Власинском језеру, у петак 31. јануара 2020. године.

Представници Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, др Ратко Бајчетић, в.д. покрајинског секретара и саветнице мр Тамара Стојановић и мр Оливиа Тешић, присуствовали су свечаном скупу који је отворила председница општине Сурдулица, Александра Поповић, затим представници Министарства заштите животне средине, Покрајинског завода за заштиту природе, као и Туристичкa оргаизације Сурдулица, у име домаћина скупа и управљача овог заштићеног подручја. У наставку програма су презентоване активности на заштити угрожених станишта и врста на примеру Предела изузетних одлика “Власина” и Специјалног резервата “Царска Бара”. 

На скупу је истакнуто да влажна подручја представљају центре биолошке разноврсности и станишта разноврсне, специфичне флоре и фауне. Међутим, ова подручја су изузетно значајна и за човека, јер у многим аспектима непосредно утичу на његов опстанак, кроз добробити од природе односно “екосистемских услуга” .

Конвенција о заштити влажних станишта – Рамсараска конвенција, је међународни споразум који пружа оквир за национално деловање и међународну сарадњу на очувању и мудром коришћењу влажних станишта, мочвара, и њихових ресурса. У Србији је данас  десет природних добара која су уврштена на листу међународно значајних влажних подручја: Специјални резервати природе Обедска бара, Лудашко језеро, Царска бара, Слано Копово, Горње Подунавље, Засавица, затим Предео изузетних одлика „Власина“, Лабудово окно, Ковиљско-Петроварадински рит и Пештерско поље.

Власина је први пут проглашена за Предео изузетних одлика 2006. године, док је на листи Светски значајних влажних подручја – Рамсарских подручја од 2007. године . Подручје представља, иначе, станиште већег броја заштићених дивљих врста, као и природно – историјских феномена у виду тресетних острва.