Амброзија је распрострањена у већини европских земаља, а земље панонско-карпатског базена су посебно угрожене. Амброзија је донешена у Европу из Америке у XIX veku. У Србији је први пут забележена у Сремским Карловцима 1950. године. Последњих година амброзија је потпуно освојила подручје Панонске низије и Војводине.
Присуство ове врсте и њен полен у ваздуху доводи до бурних алергијских реакција нарочито код најмлађих и особа у позним годинама. Поред своје алергентности, ова инвазивна врста ремети нормалну вегетацијску композицију. Простори који нису приведени намени, грађевинско земљиште, речна приобаља и канали, путеви поред пруга, представљају идеална станишта за ову коровску биљку што омогућава њено даље ширење и пораст бројности.
Имајући у виду да се полен ове коровске биљке разноси путем ветра и до неколико десетина па и стотину километара, добри резултати на њеном сузбијању се могу постићи само координираним активностима и правовременим реаговањем у складу са биологијом врсте.
Влада Републике Србије донела је Уредбу о мерама за сузбијање и уништавање коровске биљке амброзија Амбросиа артемисиифолиа Л. (ssp.), која је објављена у Службеном гласнику број 69/06, а Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је ИНСТРУКЦИЈУ о примени наведене Уредбе. У уредби се налаже уништавање ове коровске врсте на свим могућим локалитетима (пољопривредно, непољопривредно, грађевинско и друга земљишта) од стране свих субјеката који то земљиште поседују или су за њега одговорни или га на било који начин користе.
Усвојени прописи
-
- Сузбијање амброзије у 2008. години
- Сузбијање амброзије у 2014. години
- Сузбијање амброзије у 2015. години
- Сузбијање амброзије у 2017. години
- Сузбијање амброзије у 2018. години
- Сузбијање амброзије у 2019. години
- Сузбијање амброзије у 2020. години
- Сузбијање амброзије у 2021. години
- Сузбијање амброзије у 2022. години
- Сузбијање амброзије у 2023. години