Заштита природних добара у Војводини

Систем очувања природе – режими заштите, успостављање заштићених подручја, управљање и контрола, утврђен је Законом о заштити природе („Службени гласник РС“, бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010–исправка, 14/2016, 95/2018 – други закон и 71/2021)) и актима надлежних органа о заштити појединих природних добара. Регистар заштићених природних добара воде Завод за заштиту природе Србије и Покрајински завод за заштиту природе, који спроводе поступак ревизије и категоризације свих природних добара и припремају предлоге надлежним органима (Влада Републике Србије, надлежни орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе) за доношење нових аката о заштити и категоризацији природних добара, усаглашених са Законом.

Категорије природних добара дефинисане Законом о заштити природе су:

  1. заштићена подручја
    • национални парк
    • строги резерват природе
    • специјални резерват природе
    • предео изузетних одлика
    • парк природе
    • заштићено станиште
    • споменик природе
  2. заштићене врсте
    • строго заштићена дивља врста
    • заштићена дивља врста
  3. покретна заштићена природна документа

У поступку валоризације и стављања под заштиту неког подручја полази се од најважнијих светских стратегија, акционих планова, конвенција и категорија (IUCN Црвена листа категорија и IUCN категорије за заштићена природна добра), чиме се обезбеђује компатибилност заштите природе са међународним стандардима. Применом савремених и међународно признатих принципа и основа у валоризацији простора и природних вредности, њиховој промоцији и управљању природним добрима обезбедиће се укључивање природних добара на нашој територији у планиране мреже заштићених подручја непосредног окружења, региона и Европе, као и њихов упис у светске листе заштићених подручја.

Имајући у виду да само постизање статистичког циља није једини императив, паралелно са процесом повећања заштићених површина, потребно је очувати и унапредити стање у постојећим природним добрима. Приказ угрожености сваког од наведених заштићених подручја, указује на потребу побољшања општег приступа заштите и управљања овим просторима. У том смислу потребно је пре свега решити питање управљача заштићених подручја, који су често недовољно стручно и материјално опремљени, а у великој мери су и у сукобу интереса, будући да су истовремено и корисници простора. Из тога би произишло и решење за формирањем одговарајуће чуварске службе.

У последњих година евидентно је побољшање промоције, популаризације и заштите, а поготово мера активне заштите на ревитализацији станишта, што се превасходно остварује кроз финансијска средства Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине уз стручну помоћ Покрајинског завода за заштиту природе и рада управљача заштићених подручја. Чишћење ливада, измуљивање бара, сузбијање инвазивних врста, ревитализација водног режима и друге активности представљају једне од најважнијих активности које у перспективи треба наставити и појачати уз обавезно праћење ефеката.

Уопштено гледано у односу на протекле деценије, заштита природних добара допринела је да се на њима општи процеси нарушавања природних станишта, предела и органских врста одвијају спорије него ван граница заштите, али није остварен циљ да се у њима на одговарајући начин нарушавање и уништавање зауставе, што остаје као циљ за наступајући период.

Заштићена подручја у Војводини

Заштићена подручја, према дефиницији из Закона за заштиту природе јесу подручја која имају изражену геолошку, биолошку, екосистемску и/или предеону разноврсност и због тога се актом о заштити проглашавају заштићеним подручјима од општег интереса. У зависности од вредности и значаја сврставају се у следеће категорије:

  • I категорија – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја;
  • II категорија – заштићено подручје покрајинског/регионалног, односно великог значаја;
  • III категорија – заштићено подручје локалног значаја

На територији АП Војводине налази се 135 заштићених подручја укупне површине око 138 000 hа, која обухвата 6,4 % простора Покрајине. То су: 1 национални парк (НП), 16 специјалних резервата природе (СРП), 9 паркова природе (ПП), 3 предела изузетних одлика (ПИО), 2 заштићена станишта (ЗС) и велики број споменика природе (СП).

Тренутно, у поступку проглашења као заштићена подручја од покрајинског значаја налазе се 3 подручја, и то: ПП „Мртваје горњег Потисја“, ПП „Јегричка“-ревизија и ПП „Стара Тиса код Бисерног острва“-ревизија, док се за једно подручје води поступак проглашења за заштићено подручје од локалног значаја: ПП „Бачкотополске долине“.

Заштићена подручја у Војводини:

НАЦИОНАЛНИ ПАРК (НП):

  1. НП „Фрушка гора“

СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТИ ПРИРОДЕ (СРП):

  1. СРП „Лудашко језеро“
  2. СРП „Обедска бара“
  3. СРП „Царска бара“
  4. СРП „Селевењске пустаре“
  5. СРП „Пашњаци велике дропље“
  6. СРП „Ковиљско-петроварадински рит“
  7. СРП „Карађорђево“
  8. СРП „Засавица“
  9. СРП „Делиблатска пешчара“
  10. СРП „Горње Подунавље“
  11. СРП „Слано копово“
  12. СРП „Краљевац“
  13. СРП „Багремара“
  14. СРП „Тителски брег“
  15. СРП „Окањ бара“
  16. СРП „Ритови доњег Потисја“

ПАРКОВИ ПРИРОДЕ (ПП):

  1. ПП „Јегричка“
  2. ПП „Стара Тиса“ код Бисерног острва
  3. ПП „Тиквара“
  4. ПП „Бегечка јама“
  5. ПП „Палић“
  6. ПП „Поњавица“
  7. ПП „Камараш“
  8. ПП „Бељанска бара“
  9. ПП „Русанда“  

ПРЕДЕЛИ ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА (ПИО):

  1. ПИО „Вршачке планине“
  2. ПИО „Суботичка пешчара“
  3. ПИО „Караш-Нера“

ЗАШТИЋЕНА СТАНИШТА (ЗС):

  1. ЗС „Бара Трсковача“

ПОДРУЧЈА У ПОСТУПКУ ЗАШТИТЕ ОД ПОКРАЈИНСКОГ ЗНАЧАЈА (ПП):

  1. Парк природе „Русанда”
  2. Предео изузетних одлика „Караш–Нера”
  3. Споменик природе „Стратиграфски профил Филијала Беочин”
  4. Парк природе „Јегричка”
  5. Предео изузетних одлика „Вршачке планине”
  6. Парк природе „Слатине у долини Златице”
  7. Предео изузетних одлика „Кањишки јараши”
  8.  Парк природе „Мртваје горњег Потисја”
  9. Парк природе „Стара Тиса код Бисерног острва”