Систем очувања природе – режими заштите, успостављање заштићених подручја, управљање и контрола, утврђен је Законом о заштити природе („Службени гласник РС“, бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010–исправка, 14/2016, 95/2018 – други закон и 71/2021)) и актима надлежних органа о заштити појединих природних добара. Регистар заштићених природних добара воде Завод за заштиту природе Србије и Покрајински завод за заштиту природе, који спроводе поступак ревизије и категоризације свих природних добара и припремају предлоге надлежним органима (Влада Републике Србије, надлежни орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе) за доношење нових аката о заштити и категоризацији природних добара, усаглашених са Законом.
Категорије природних добара дефинисане Законом о заштити природе су:
- заштићена подручја
- национални парк
- строги резерват природе
- специјални резерват природе
- предео изузетних одлика
- парк природе
- заштићено станиште
- споменик природе
- заштићене врсте
- строго заштићена дивља врста
- заштићена дивља врста
- покретна заштићена природна документа
У поступку валоризације и стављања под заштиту неког подручја полази се од најважнијих светских стратегија, акционих планова, конвенција и категорија (IUCN Црвена листа категорија и IUCN категорије за заштићена природна добра), чиме се обезбеђује компатибилност заштите природе са међународним стандардима. Применом савремених и међународно признатих принципа и основа у валоризацији простора и природних вредности, њиховој промоцији и управљању природним добрима обезбедиће се укључивање природних добара на нашој територији у планиране мреже заштићених подручја непосредног окружења, региона и Европе, као и њихов упис у светске листе заштићених подручја.
Имајући у виду да само постизање статистичког циља није једини императив, паралелно са процесом повећања заштићених површина, потребно је очувати и унапредити стање у постојећим природним добрима. Приказ угрожености сваког од наведених заштићених подручја, указује на потребу побољшања општег приступа заштите и управљања овим просторима. У том смислу потребно је пре свега решити питање управљача заштићених подручја, који су често недовољно стручно и материјално опремљени, а у великој мери су и у сукобу интереса, будући да су истовремено и корисници простора. Из тога би произишло и решење за формирањем одговарајуће чуварске службе.
У последњих година евидентно је побољшање промоције, популаризације и заштите, а поготово мера активне заштите на ревитализацији станишта, што се превасходно остварује кроз финансијска средства Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине уз стручну помоћ Покрајинског завода за заштиту природе и рада управљача заштићених подручја. Чишћење ливада, измуљивање бара, сузбијање инвазивних врста, ревитализација водног режима и друге активности представљају једне од најважнијих активности које у перспективи треба наставити и појачати уз обавезно праћење ефеката.
Уопштено гледано у односу на протекле деценије, заштита природних добара допринела је да се на њима општи процеси нарушавања природних станишта, предела и органских врста одвијају спорије него ван граница заштите, али није остварен циљ да се у њима на одговарајући начин нарушавање и уништавање зауставе, што остаје као циљ за наступајући период.
Заштићена подручја у Војводини
Заштићена подручја, према дефиницији из Закона за заштиту природе јесу подручја која имају изражену геолошку, биолошку, екосистемску и/или предеону разноврсност и због тога се актом о заштити проглашавају заштићеним подручјима од општег интереса. У зависности од вредности и значаја сврставају се у следеће категорије:
- I категорија – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја;
- II категорија – заштићено подручје покрајинског/регионалног, односно великог значаја;
- III категорија – заштићено подручје локалног значаја
На територији АП Војводине налази се 135 заштићених подручја укупне површине око 138 000 hа, која обухвата 6,4 % простора Покрајине. То су: 1 национални парк (НП), 16 специјалних резервата природе (СРП), 9 паркова природе (ПП), 3 предела изузетних одлика (ПИО), 2 заштићена станишта (ЗС) и велики број споменика природе (СП).
Тренутно, у поступку проглашења као заштићена подручја од покрајинског значаја налазе се 3 подручја, и то: ПП „Мртваје горњег Потисја“, ПП „Јегричка“-ревизија и ПП „Стара Тиса код Бисерног острва“-ревизија, док се за једно подручје води поступак проглашења за заштићено подручје од локалног значаја: ПП „Бачкотополске долине“.
Заштићена подручја у Војводини:
НАЦИОНАЛНИ ПАРК (НП):
СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТИ ПРИРОДЕ (СРП):
- СРП „Лудашко језеро“
- СРП „Обедска бара“
- СРП „Царска бара“
- СРП „Селевењске пустаре“
- СРП „Пашњаци велике дропље“
- СРП „Ковиљско-петроварадински рит“
- СРП „Карађорђево“
- СРП „Засавица“
- СРП „Делиблатска пешчара“
- СРП „Горње Подунавље“
- СРП „Слано копово“
- СРП „Краљевац“
- СРП „Багремара“
- СРП „Тителски брег“
- СРП „Окањ бара“
- СРП „Ритови доњег Потисја“
ПАРКОВИ ПРИРОДЕ (ПП):
- ПП „Јегричка“
- ПП „Стара Тиса“ код Бисерног острва
- ПП „Тиквара“
- ПП „Бегечка јама“
- ПП „Палић“
- ПП „Поњавица“
- ПП „Камараш“
- ПП „Бељанска бара“
- ПП „Русанда“
ПРЕДЕЛИ ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА (ПИО):
ЗАШТИЋЕНА СТАНИШТА (ЗС):
- ЗС „Бара Трсковача“
ПОДРУЧЈА У ПОСТУПКУ ЗАШТИТЕ ОД ПОКРАЈИНСКОГ ЗНАЧАЈА (ПП):
- Парк природе „Русанда”
- Предео изузетних одлика „Караш–Нера”
- Споменик природе „Стратиграфски профил Филијала Беочин”
- Парк природе „Јегричка”
- Предео изузетних одлика „Вршачке планине”
- Парк природе „Слатине у долини Златице”
- Предео изузетних одлика „Кањишки јараши”
- Парк природе „Мртваје горњег Потисја”
- Парк природе „Стара Тиса код Бисерног острва”