Врста природног добра: Специјални резерват природе
Година проглашења: 1997. године
Акт о проглашењу: Уредба о заштити специјалног резервата природе „Пашњаци велике дропље“ („Сл.гласник РС“, бр. 37/97. У поступку је проширење Резервата)
Површина: 6.775 ha
Класификација IUCN: IV категорија – Подручје управљања стаништима и врстама (Habitat and Species Management Area)
Положај: северни Банат; на подручју општина Кикинда, Чока и Нови Кнежевац
Управљач: Ловачко удружење „Перјаница“, Мокрин
Међународни статус: IBA, IPА
Oсновне вредности:
- Мозаик равничарских степских, слатинских и мочварних станишта;
- Једина преостала популација велике дропље (Otis tarda) у Србији, на југоисточном рубу њеног средњеевропског ареала. Ова врста се налази на Светској Црвеној Листи (IUCN: Red List) угрожених врста;
- Овај простор се одликује очуваним типично панонским равничарским пределом, мозаиком биљних заједница и присуством очуване особене флоре и фауне;
- Присустно је преко 20 заједница различитих фрагилних типова екосистема, међу којима су и заједнице Peucedano-Asteretum punctati, Trifolietum subterranei и Trinio ramosissimae – Festucetum valesiacae. Најважнији представници ретке и угрожене флоре су бедринац – Trinia ramosissima, лепљиви пуцавац – Silene viscosa, проха – Beckmannia eruciformis, девесиље – Peucedanum officinale и позни зумбул – Scilla autumnalis;
- Осим велике дропље, ове просторе настањује ретка и угрожена, карактеристична фауна отворених станишта чији су најзначајнији представници вилин коњиц Ophiogomphus cecilia, жаба чешњарка – Pelobates fuscus, ћурликовац – Burchinus oedicnemus, ритска сова – Asio flammeus и текуница – Spermophillus citellus.
Угроженост:
- Све интензивнија пољопривредна производња уништава пашњаке на овом простору. Присуство механизације узнемирава мужјаке на шепурењу, али што је још опасније и женке на гнездима и младе птиће, онемогућавајући успешну репродукцију;
- Слободно кретање крда крава, оваца и свиња, заједно са чобанима и њиховим псима, значајно је за одржавање травних станишта, али ремети гнежђење великих дропљи;
- Одсуство одговарајућег одржавања травних станишта, пре свега пашарењем, али и кошењем, доводи до зарастања многих ливада у ниско жбуње или трску, што чини ове просторе непогодним за велику дропљу;
- Лисице (Vulpes vulpes) и дивље свиње (Sus scrofa) уништавају легла.
- Прокопавање и продубљивање канала и повећање површина рибњака на слатинским земљиштима.
Мере заштите:
- Активности на проширењу граница Резервата уз пооштравање мера заштите, што коначно треба да резултира Резерватом из три дела од којих је најзначајнији Јарош чија површина се са 980 ha повећава на 4256,47 ha . Додатно, у Резерват се укључују и локалитети који се налазе око 20, односно 15 km северно од Јароша: Сигет (2117,69 хектара) и Кочоват (400,55 ha), што укупно износи 6774,71 ha;
- Мере активне заштите су пре свега оличене у свакодневном раду два чувара у току репродуктивног периода. То је допринело да се кретање стада, чобана и паса стави под контролу, и да се кошење траве на ливадама и пољопривредни радови на постојећим њивама изводе без могућности нарушавања женки, гнезда или младунаца;
- Управљање стаништем се одвија на више начина. Травна станишта нарушена преоравањем и накнадним напуштањем се ревитализују тањирањем, паљењем и кошењем. На оним местима где је сејан сунцокрет, сеје се пшеница, после које је у плану препуштање спонтаном обрастању уз евентуално кошење. Посебно је значајна огледна површина на локалитету Манцулов салаш, где су посејане луцерка и жито у уским тракама. Ту се гнездила једна женка, а током јесени се велике дропље редовно хране преосталом луцерком;
- Изношење силажног кукуруза и разгртање снега у циљу да би птице могле доћи до хране;
- Едукација шире јавности, пре свега корисника простора, пољопривредника, сточара и ловаца.
Коришћење:
- Пољопривредно подручје, обрађивано за узгој пољопривредних култура, за пашарење и сенокос;
- Део резервата користи се као ловиште.
Туристичко – едукативни садржаји:
- Центар за посетиоце – Еко-салаш „Јарош“: Изграђен је у близини северне границе дела подручја „Јарош“ недалеко од насеља Мокрин. Садржи две затворене просторије, средишњу терасу и високу кулу за посматрање терена. Укупно може да прими око 30-50 посетилаца;
- Едукативна стаза: Води од прилазног асфалтног пута до Центра за посетиоце у дужини од око 2 km. На три места дуж стазе налазе се информативне табле за едукацију посетилаца.