Врста природног добра: Национални парк
Година проглашења: 1960.
Акт о проглашењу: Закон о националним парковима („Сл. гласник РС“,бр. 3/93)
Површина: 25.393 hа
Класификација IUCN: II категорија – Национални парк
Положај: Јужни обод Панонске низије; територија града Новог Сада и општина Сремски Карловци, Беочин, Бачка Паланка, Шид, Сремска Митровица, Ириг и Инђија
Управљач: ЈП „Национални парк Фрушка гора”
Међународни статус: IBA, IPА, PBA и Emerald подручје
Основне вредности:
- Изолована геоморфолошка целина на јужном ободу Панонске низије (највиши врх Црвени чот 539 м).
- “Огледало” геолошке прошлости–репрезентује историјат формирања масива; бројна налазишта богате и специфичне фосилне флоре и фауне
- Богатство биодиверзитета са шумским, ливадским и степским екосистемима.
- Разноврсност флорних елемената различитих биљногеографских подручја са великим учешћем реликата и ендема (преко 1.500 врста виших биљака; око 30 врста орхидеја, од којих је чак 18 од међународног значаја). Представници значајних врста попут кадивке (Kitaibelia vitifolia), татарског зеља (Crambe tataria), крупноцветне сасе (Pulsatilla vulgaris) и пљевике (Notholena maranthae).
- Шумске фитоценозе заузимају 90% укупне површине и одликују се високим степеном, екосистемског диверзитета.
- Присутво липе као терцијерног реликта на преко 30% површине под шумама (јединствен случај концентрисаног присуства ове врсте у Европи).
- Преко 60 врста сисара, међу којима се издвајају дивља мачка (Felis sivestris) и пух лешникар (Muscardinus avellanarius).
- Богата орнитофауна са око 200 врста од којих су бројне угрожене на националном, европском и светском нивоу. Једино станиште орла крсташа (Aquila heliaca) у Србији.
- 24 врста водоземаца и гмизаваца, међу којима се издвајају шумска жаба (Rana dalmatina) и кратконоги гуштер (Ablepharus kitaibellii).
- Значајни представници богате и разноврсне фауне инсеката су храстова стрижибуба (Cerambyx cerdo) и осолика мува (Cheilosia alba).
- Културна баштина од националног значаја-манастирски комплекс од 17 православних манастира.
Угроженост:
- Експлоатација шуме која утиче на њену старосну структуру и састав заједница намеће се као најупадљивији актуелни фактор угрожавања. Честе сече у прошлости утицале су на шуме Фрушке горе тако да је већина њих изданачког порекла. Чисте липове шуме су секундарног порекла, настале после сече и крчења буково-липових или мешовитих шума липе, букве, китњака и граба. У прошлости је шума китњака и граба, која је климарегионална заједница Фрушке горе, била мешовитог састава, са преко 10 врста дрвећа у једној састојини. Сада се врло ретко срећу такве шуме семеног порекла. Већина садашњих састојина је изданачког порекла, са две до четири врсте у спрату дрвећа. Угроженост храста китњака је утврђена такође у чистим китњаковим шумама у свим њеним еколошким варијантама, од мезофилних до ксеротермних.
- Бомбардовање из 1999. је проузроковало велика оштећења на локалитетима у централном и источном делу Фрушке горе (Иришки венац, Краљеве столице, Црвени чот, Дубочац, Равне, Парагово). Притом највећа штета је на биодиверзитету (98%), али су евидентно оштећени и шумско земљиште, шуме, као и грађевински објекти. Највише су уништена подручја II степена заштите (11.21 ха), затим III (0.83 ха) и I степена заштите (0.25 ха). Површина потпуно уништеног шумског станишта и земљишта, до матичне подлоге, износи 12,9 ха, на местима где је дошло до делимичног или потпуног отварања шумског, вегетацијског склопа или разарања земљишта изузетно су отежани услови за сукцесију и обнову шумске вегетације која је претходила.
- У националним парковима је законом забрањена експлоатација минералних сировина, осим за привремена позајмишта у зони режима III степена, ако је то одређено просторним планом подручја. На подручју НП „Фрушка гора“, експлоатише се камен (трахит), на каменолому „Кишњева глава“. У поступку је рекултивација овог каменолома. У заштитној зони експлоатишу се кречњак и лапорац, на површинским коповима Филијала и Мутаљ. Присутни су велики напуштени копови Бели камен, Средње брдо и Сребро и преко 10 мањих напуштених каменолома. Најновије акције на обустављању експлоатације камена на каменолому Сребро у коме је престанком рада од 1996-1999. године настало вештачко језеро. Делатности на експлоатацији камена драстично су нарушиле природне одлике. Пројекат санације и рекултивације предвиђа концепт уређења нарушеног простора као туристичко-рекреативног и едукативног центра, али је његова реализација повезана са додатним нарушавањем кроз експлоатацију и проширење каменолома на рачун шумских станишта.
- Посебан проблем Фрушке горе је разграната мрежа путева, којима се крећу и теретна возила велике тонаже и превозе разне сировине. Под овим појмом подразумева се широк спектар саобраћајница. Осим друмова, преко Фрушке горе пролазе и телефонски, комуникациони и енергетски каблови, већином надземно. Велики број антенских стубова постављен је дуж главног гребена.
На обронцима Фрушке горе има 57 насеља. Укупно у овим насељима живи 126.866 становника. Поред њих, велики је број викендица и викенд зона, као и рекреативно-туристичких објеката, тако да су природне целине на неким местима у блиском контакту са урбаном зоном. Насеља се распростиру око, унутар и између шума, и њиховим ширењем стварају се нови и измењени услови станишта.
Мере заштите:
- Закон о националним парковима и Просторни план подручја посебне намене Фрушке горе до 2022. представљају правну основу за заштиту овог простора. На простору Националног парка успостављен је тростепени режим заштите. На подручју под режимом заштите првог степена, а који заузима 3,7 % укупне површине Националног парка, забрањене су све активности осим контролисане едукације и научног рада. На подручју под режимом заштите другог степена (67 % површине), коришћење шума се контролише и ограничава. На подручју под режимом заштите трећег степена (29,3%), одређује се селективно коришћење, контролисане привредне активности и туристичка изградња.
- Граница заштите је проширена и на оближња степска и шумо-степска подручја фрушкогорског лесног платоа као станишта ретких биљних и животињских врста, у циљу очувања биодиверзитета и пејсажних карактеристика. Просторни план предвиђа заштиту и очување степских станишта у подножју, важних станишта текуница (Spermophillus citellus) и гороцвета (Adonis vernalis), а који су остали изван граница НП и угрожени су преоравањем, изградњом и експлоатацијом траве.
- Значајни пројекти активне заштите који се реализују уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине су обнова храстових шума и хранилиште за орлове.
- У борби за активну заштиту шумских подручја Фрушке горе последњих година се укључује све већи број грађана Новог Сада и околних насеља, као и бројне невладине организације.
Коришћење:
Едукативни програми одвијају се кроз еко-кампове и Школе у природи (Тестера и Летенка). Производни програми везани су за производњу хране и лековитог биља, као и сакупљање споредних шумских производа. Фрушка гора је атрактивна дестинација за развој еколошког и рекреативног туризма. Најважнији вид коришћења и даље је шумарство. У ограниченој мери присутно је ловство, а захваљујући липама, и донекле багрему, значајан вид коришћења је и пчеларство.
Туристичко – едукативни садржаји:
- Информативни центар на Иришком венцу са природњачком поставком, салом и сувенирницом.
- Излетишта: Чортановачка шума, Стражилово, Партизански пут, Иришки венац, Хопово, Главица, Поповица, Змајевац, Летенка, Хајдучки брег, Андревље, Тестера, Цигански логор, Лежимир, Рохаљ базе, Липовача и др. На свим овим излетиштима су створени услови за једнодневни боравак, а за неке постоји и излетнички програм са стручним водичима Националног парка.
- Едукативна стаза: на Иришком венцу, дужине 850 m са 11 информативних табли на којима су приказане природне вредности подручја, педолошким профилом и неколико стена које презентују геологију Фрушке горе.
- Едукативне пешачке туре: Информативни центар-Манастир Гргетег; Информативни центар-манастири Старо и Ново Хопово; Информативни центар-Стражилово.
- Планинарење: стазама Фрушке горе које воде кроз листопадне и делом четинарске шуме, преко пашњака и ливада.
- Посматрање птица: долазак на хранилиште за птице грабљивице, стазом дужине око 3 km и посматрање птица из осматрачнице уз водича; Дунав и језера-вожња чамцем по Дунаву или шетња око језера
- Резерват дивљачи (Ворово): шетња по шумским стазама у ловном резервату и посматрање дивљачи (јелен лопатар, дивља свиња, муфлон)
- Свет инсеката и биљно царство: проналажење и сакупљање инсеката за инсектаријум, односно биљака за хербаријум на предвиђеним локацијама.